• Anđela Davić

Romi u Srbiji: Politika manipuliše romskom zajednicom

U duhu održanih vanrednih parlamentarnih izbora, “Romska partija” Srđana Šajna kandidovala se kao manjinska lista, ali nije uspela da osvoji dovoljan broj glasova i pređe cenzus. Predsednik političke strane “Demokratska unija Roma” Duško Jovanović smatra da je razlog tome što se u svakom izbornom ciklusu manipuliše Romskom zajednicom.


“Činjenica je da se u svakom izbornom procesu konstantno manipuliše romskom nacionalnom zajednicom jer se pre svega koristi siromaštvo i nizak stepen obrazovanja kako bi se došlo do jeftinih glasova”, navodi on i dodaje: “Tu pre svega mislim na kupovinu glasova novcem i paketima hrane ali i na razne oblike zastrašivanja Roma, kao što su pretnje da će im se ukinuti socijalna davanja, upućivanje vanrednih inspekcijskih kontrola u firme onih Roma koji imaju drugačije političko opredeljenje i izricanjem visokih kazni njihovim firmama”.


Jovanović smatra da se u svrhu zastrašivanja romskih građana koriste pre svega pojedinci iz službi bezbednosti Srbije i ljudi iz raznih ultradesničarskih i navijačkih organizacija i navodi da je Romska partija dobila veliki broj glasova s obzirom na okolnosti sa kojima se Romi svakodnevno susreću.


“Romska partija je dobila preko 6.000 glasova i moje mišljenje jeste da je to odličan rezultat ako se uzmu u obzir navedene činjenice kao i to da lider te partije Srđan Šajn, nije direktno učestvovao u izbornoj kampanji jer živi u Austriji i nije dolazio u Srbiju za vreme izbora”, navodi Jovanović.


Šta je neophodno da bi jedan narod zaista politički sazreo?


Predsednik Romske partije, Srđan Šajn, sa druge smatra da je posledica 0,2 odsto glasova (gore navedenih 6.000), zapravo posledica izborne krađe i pritisaka na romske građane od državnih organa kao što je Centar za socijalni rad. Takođe navodi i uspon lokalnih mafijaša koji romskim građanima stvaraju svakodnevno razne probleme. Ipak, smatra da to nije problem samo romske zajednice već (ne)zrelosti društva u celini.


Ispunjeno je nekoliko zadataka koji su preduslov za njihovo učešće u demokratskim procesima. Prvenstveno je stvorena krizna masa obrazovanih Roma prve generacije. Međutim, da bi jedan narod zaista politički sazreo, mora da se stvori i druga generacija, jer je u demokratiji neophodno da imate opoziciju. S druge strane, stvoren je institucionalni okvir za sprovođenje procesa integracije Roma.


“Formiran je Nacionalni savet Roma, stvoreni su saveti za integraciju Roma pri Vladi Republike Srbije i pri vladi Autonomne pokrajine Vojvodine, jedno vreme smo imali i Pododbor za pitanje Roma u Skupštini Srbije. Stvoreni su lokalni mobilni timovi“, navodi Srđan Šajn i dodaje: “Uspeli smo da amandmanima izmenimo dvadesetak zakona. Suština izmena je da su sada afirmativne mere zakonska kategorija. Dakle, radili smo dvadeset godina na stvaranju uslova da romska zajednica postane istinski politički faktor i u narednih 10 godina to će se i desiti“.


Manje od jedan odsto Roma završava fakultete


Problemi su veliki ne samo u sferi politike nego i obrazovanju gde jako mali broj upisuje a i završava visokoškolske ustanove.


Menadžer projekta “Uvođenje romskog jezika sa elementima nacionalne kulture u osnovne škole u Srbiji” u okviru Centra za edukaciju Roma i etničkih zajednica (CEREZ) Ljuan Koko, prema njegovim saznanjima navodi da manje od 1% završava više i visoke škole.


“Mnogobrojni su razlozi zašto učenici romske nacionalnosti imaju tako slabe rezultate tokom školovanja, ali nešto što očigledno postoji su stereotipi i predrasude koji, udruženi sa diskriminacijom, čine jedan specifičan trougao mržnje koji se pokazao kao najveći problem da učenici romske nacionalnosti nastavljaju školovanje”, navodi on i dodaje: “Najveće osipanje učenika nije na fakultetima nego u osnovnim školama, između četvrtog i šestog razreda. Naša istraživanja pokazuju da od 100 učenika, tek 66 učenika završi osnovnu školu, samo 25 učenika odluči se da nastavi dalje školovanje i manje od 1 učenika uspeva da završi višu ili visoku školu“, kaže on.


Pored diskriminacije, stereotipa i predrasuda tu je i veliko siromaštvo.


“Drugi problem je siromaštvo koje inicira začarani krug bede u kojoj se romska zajednica nalazi. A to često znači da ne mogu da nastave školovanje jer su siromašni, ne mogu da se zaposle jer nisu završili školovanje i time ne mogu da obezbede bolje stambene uslove za sebe i svoju porodicu. Taj začarani krug bede u kom se nalazi romska zajednica traje decenijama”, dodaje.


Obrazovanje kao privilegija bogatih i srednje klase


Iz Udruženja Romskih studenata navode da se broj romskih studenata u Novom Sadu postepeno uvećavao od osnivanja udruženja 2000. godine, ali taj broj nije veliki. Kada je udruženje osnovano fakultete u Novom Sadu je pohađalo 18 studenata. Od 2015. godine taj broj se postepeno uvećavao i došao do 60 studenata. Međutim, u poslednjih pet godina broj studenata romske nacionalnosti se smanjuje, tako da se na Univerzitetu nalazi oko 30 studenata.


“Uzrok pada broja je u činjenici da je Romski obrazovni fond (REF) ukinuo stipendijski program za romske studente, usled čega roditelji Romi nemaju sredstava da pošalju svoju decu na Univerzitet”, navodi Nenad Vladisavljev, član URS-a.

Razlog male integracije u visokoškolske ustanove ogleda se i u tome što visokoobrazovani Romi još uvek nemaju adekvatno mesto u društvu. “Mnogi od nas rade u nevladinim organizacijama ili prihvatamo poslove u državnoj upravi koji su ispod naših kvalifikacija poput opštinskih koordinatora za pitanja Roma ili pedagoških asistenata. Zato je neophodno da naša zemlja obezbedi adekvatno zapošljavanje visokoobrazovanih Roma i Romkinja kako bi njihov položaj uputio jasnu poruku mlađim Romima i Romkinjama da se obrazovanje isplati“, kaže Nenad.


Što se tiče odnosa muškaraca i žena u pogledu visokoškolskog obrazovanja, Udruženje je oduvek beležilo veći broj žena od muškaraca, ali ovo je specifičnost visokih škola i fakulteta – ovo ne važi za druge nivoe obrazovanja, a ni samo Udruženje nije sigurno zašto je to tako.


Kada govorimo o romskoj zajednici, dominanti su ti stereotipi i predrasude kroz koje gledamo tu zajednicu, a ti stereotipi i predrasude su formirani godinama kroz javnu politiku, društvene događaje ali moramo reći i obrazovne programe u samim školama.


“Romski učenici u školskoj sredini ne prepoznaju sebe kao zajedničkog elementa u obrazovanju, prinuđeni su oni koji su uspešniji učenici da što više prikrivaju svoje poreklo. Sve to dodatno je generisano siromaštvom, neobrazovanim roditeljima, depriviranom sredinom i nedostatkom podsticajnih mera“, navodi on.


Interesovanje romske zajednice za obrazovanje je značajno unapređeno, ali nažalost materijalna ograničenja čine obrazovanje za siromašne ljude u zemlji generalno sve manje dostupnim. Nenad Vladisavljev smatra da visoko obrazovanje sve više postaje privilegija srednje i klase bogatih, dok je radničkim i porodicama socijalno ugroženih ono sve nedostupnije.


11 views0 comments