• Anđela Davić

Romi u Srbiji: Najveći problemi – siromaštvo i dečiji brakovi

Siromaštvo je jedan faktor koji utiče na loš položaj ali sa sobom povlači mnogo drugih, značajnih posledica. Siromaštvo i nedovoljna količina novca utiču na slabu integraciju Roma u školske ustanove, pa samim tim imamo i veliki broj neobrazovanih ali i loša radna mesta i generalne životne i stambene uslove i kratak životni vek.


„Romi su najsiromašnija nacionalna zajednica u Srbiji, većina živi u nehigijenskim naseljima bez osnovnih elemenata infrastrukture, putne, vodovodne i kanalizacione mreže, a zbog života u ekstremno lošim uslovima Romi imaju najkraći životni vek. Smrtnost odojčadi je tri puta veća nego kod ostalih naroda”, kaže Duško Jovanović, predsednik Demokratske unije Roma.


Prema Romima je izražen visok stepen diskriminacije zbog čega veliki broj pripadnika ove populacije traži azil u zapadnim zemljama. Nizak nivo obrazovanja i nezaposlenost su osnovni razlozi velikog siromaštva Roma. Nažalost, uslovi života su vrlo teški jer i dalje u Srbiji ima veliki broj romskih naselja koji nemaju ni vodu za piće.

Ana Prodanović, Child Rights Monitoring Specialist za UNICEF, navodi da je stepen siromaštva najveći u regionu Južne i Istočne Srbije.


“Generalno je u regionu Južne i Istočne Srbije izraženije siromaštvo, ali sekundarne analize MICS podataka pokazuju da je siromaštvo među decom u romskim naseljima najizraženije u Vojvodini, a najmanje izraženo u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, dok se Beograd i Južna i Istočna Srbija ne razlikuju mnogo po siromaštvu dece u romskim naseljima od Šumadije i Zapadne Srbije”, navodi Prodanovic.


Pandemija je dodatno pogoršala položaj Roma.


“Zatvaranje i ograničavanje kretanja je snažno pogodilo onaj deo populacije Roma koji se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina kao i muzičare, odnosno ljude koji rade u ugostiteljskim objektima, a mnogim Romima su to jedini izvori prihoda od kojih žive čitave porodice”, navodi Jovanović.


Institucije ne vide isto “romsko i većinsko dete”


Što se dečjih brakova tiče, problem je što se oni predstavljaju kao romska tradicija, a na sklapanje brakova u tako ranom periodu siromaštvo ima jako veliki uticaj.


,,Naravno da dečiji brakovi nisu romska tradicija i nisu u romskoj kulturi – to je samo kod Roma ostalo, pre svega u siromašnim i ruralnim sredinama. Ekonomski faktor je najzaslužniji – smatraju da je to “moranje” i da će na taj način pomoći svojoj ćerki ili sinu”, smatra Biljana Jovanović, članica Romskog medijskog servisa,.


Biljana takođe dodaje da institucije ne vide isto romsko dete i većinsko, kao i da nije dovoljno samo formalno postojanje zakona, već da se nešto mora promeniti.


Jedna od najvećih posledica sklapanja dečijih brakova jesu zdravstveni problemi koji nastaju zbog ranog stupanja u seksualne odnose i rano majčinstvo. Iako se čini da je to kratkoročni problem, posledice se osećaju i mnogo decenija kasnije i u budućim generacijama.


“ Kada devojčica od 15 godina dobije dete, ona je sama još uvek dete, kojoj treba da se igra s lutkama, da se druži…Ona nije sposobna da iznese trudnoću niti da vaspita dete. To stvara začarani krug siromaštva – kada dete sa 15 godina iz siromašne porodice ode u siromašnu porodicu i rodi dete, ne može da završi srednju školu i bez mogućnosti je za nečim boljim i mogućnosti da svom detetu podari bolje”, ističe Biljana.


Romski koordinatori su sredstvo dolaska do glasača


“Većina romskih porodica jeste siromašna – kada npr. pogledate beogradska naselja i ljude koji su došli iz Leskovca koji žive od prosjačenja. Njhova deca ne mogu da idu u školu niti da primaju socijalnu pomoć jer nemaju regulisan status prebivališta. Socijalna pomoć pomaže, ali to nije dovoljno, već je neophodno da se država više uključi u pomoć Romima”, kaže Duško Jovanović.


Jovanović smatra da je problem sa socijalnom pomoći što se isplaćuje samo devet meseci a nakon toga ide prekid od tri meseca i to stvara velike probleme brojnim porodicama, naročito malo starijim i bolesnim licima.


Pored socijalne pomoći veliki problem su i socijalni stanovi gde Romi moraju da plate oko 20.000 dinara za stan na mesečnom nivou, a koji su dobili jer su socijalno ugroženi. Pitanje je - odakle jednoj socijalno-ugroženoj romskoj porodici da plati 20.000 dinara?


Problem je i sa koordinatorima, ljudima koji treba da predstavljaju romsku zajednicu, koji treba da budu link između romske zajednice i institucija, a zapravo se u većini opština koriste kao sredstva dolaska do glasača.


“Koordinator bi trebao da pre svega bude Rom ili Romkinja sa minimum trogodišnjom srednjom školom i da zna romski jezik, a zapravo se dešava da su to opštinski ljudi u naselju, a ne ljudi iz naselja u opštinama. Država kaže mi smo vama to dali… Da jeste, ali niste nam dali ljude, naše ljude, koji znaju šta nas boli”, dodaje Biljana.


Romi i mediji: ‘Mi smo samo u crnoj hronici’


Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Local Press, čiji je član i Romski medijski servis, sprovela je istraživanje o izveštavanju medija o romskoj populaciji, koje je pokazalo da Romi nisu zadovoljni načinom izveštavanja o njima.


“Romi se nalaze samo u crnim hronikama – jako je strašno kad neko iz većinskog naroda napravi problem, ne nagoveštava se njegova nacionalnost, a kada se sličan incident desi u romskom naselju ili ako ga počini Rom, pored njegovog imena uvek stoji pripadnik romske nacionalnosti”, smatra Biljana.


Čak i kada žele da pokažu nešto dobro, to pokazuju na pogrešan način – on je Rom ali je uspešan.


Biljana Jovanović ističe da, što se tiče televizija sa nacionalnom frekvencijom, nije zadovoljna vremenom emitovanja emisija na romskom kanalu na RTS-u, koji je u ranim jutarnjim satima vikendom, ali joj se ipak dopada jer je bez cenzure, za razliku od drugih iskustava koje su imali.


“ Romski medijski servis je ranije pokrenuo jednu emisiju o Romima na Dunav televiziji - nismo smeli da kažemo onako kako smo hteli, već je čisto projektno i unapred određeno šta treba da kažemo”, kaže ona.


Ostale televizije ipak ne ostavljaju prostora Romskoj zajednicom da se izrazi.


Što se tiče prostora u medijima za vreme izborne kampanje, Biljana smatra da zbog neadekvatne pokrivenosti, najveći deo romske populacije nije svestan da su romske stranke učestvovale na izborima.


“Jako smo brojni i drugim političkim strankama ne odgovara da budemo samostalni i jedinstveni jer smo im jako političko oružje. Odgovara im disperzija glasova” ističe ona


Odakle početi sa rešavanjem romskih problema?


Sistemskih problema oko položaja Roma ima i previše: siromaštvo, dečji brakovi, neobrazovanost i uskraćivanje stipendija, loše izveštavanje medija, neadekvatna pokrivenost u medijima, disperzija glasova, diskriminacija, predrasude, neregulisano prebivalište i problem socijalnih stanova… Odakle početi sa reformama i koliko će to trajati?


10 views0 comments